Ili kako dozvoliti sebi da budeš radoznao, a uspešan

Tačno se sećam vremena kada je u moju kuću ušao prvi kompjuter. Deca mala, posla uvek i zauvek, ja bez ideje šta će nam to čudo uopšte u kući. A bilo je to pre petnaestak godina. Mnogo davno.   

No, pošto sam radila u tehničkoj struci tada, bila okružena ljudima koji imaju taj mentalni sklop, radoznala po prirodi počelo je obilaženje mašine, eventualno brisanje ekrana i tastature. Ipak mi đavo nije dao mira. Pa moram ja da vidim šta je to, šta ja tu mogu. I polako. Pitanje po pitanje, pokušaj po pokušaj. Prvi e-mail nalog na Yahoo. Sreće moje! Pa ja sada imam vezu sa svim mojim rodjacima po belom svetu. A imam ih mnogo. Verujte. Sreća moje dece koja boje sličice, neverovatna memorija moje devojčice od četiri godine. I ja polako ulazim u igru sa njima. Mogu da ih uputim, pomognem, objasnim. Učim. Kad god je prilika po malo. Napredujem i odlično se osećam.

Stiže magično sokoćalo i na posao. Moje kolege sve starije od mene. Uplašeni i prilično nezainteresovani. Engleski jezik misterija iz kaubojskih filmova. A ja? Ja vladam jezikom i nemam strah od tastature i miša. Ja već svašta naučila. I dobijam potpuno novi zadatak. Krećem napred. Ulazim u novo doba. Upravo ono u kojem i živim. Zadovoljna pre svega sobom, a zatim i svojim novim postignućima.

I upravo ta moja potreba da učim, saznam, napredujem vodila me do sledećeg radnog mesta, pa do sledećeg… Nije me bilo sramota da pitam, da prihvatim i ono što baš u tom momentu i ne znam savršeno. Pa naučiću! Niko se nije naučen rodio. Samo je užasno važno hteti i raditi. Uvek će biti neko pored tebe ko će odgovoriti na pitanje, pokazati gde da pronađeš odgovor. Pod uslovom da pitaš.

Tehnika je išla koracima od sedam milja napred. Lovila sam koliko sam mogla i stigla. Moja deca su, gle čuda i odrasla. Neprimetno ali stvarno. Ljudi. I uloge su se sada malo izmenile.
Prošle jeseni sam od drugarice sasvim slučajno čula da postoje moderne sekretarice. Pa i online obuka za to. Prvo je bila samo interesantna informacija. Pa opet ispočetka. A da ja malo zavirim šta je to. I krenula. Od usputne informacije do potpuno novog sveta. Za mene nepreglednog. Za sve koji žele da se uključe u vreme u kojem žive. A po mom mišljenju u tome je upravo lepota. Možemo sedeti i tugovati za starim vremenima, za proživljenim godinama, za propuštenim prilikama… Ma, za svim i svačim. Čemu?

Ja sam prošlog decembra radno i svečano napunila 50 godina. I mnogo sam srećna zbog toga. A još srećnija što sam rešila da budem ovde i sada i da uživam. Upravo tako. Otvorio mi se potpuno novi svet. Samo sam zagrebala po površini. Planiram i dalje da istražujem i pronadjem sebe u tom nepreglednom polju ispred mene. Da učim još mnogo. A imam još puno toga da savladam. Imam cilj. I podršku mojih malih velikih ljudi u kući. Učim ja sada od njih. Odličan osećaj. I baš su zlatni. Pomognu mi oko svega što nije jasno. Moj sin uveliko radi online, ćerka je napravila profil na UpWork-u i krenula. Kao mama. Razmenjujemo iskustva i informacije. Pomažemo jedna drugoj.
Potpuno mi je bilo nestvarno šta sve ljudi traže kao uslugu. Za šta sve odvajaju novac u nedostatku vremena da sami urade posao. Koliko samo mogućnosti!

I da ne zaboravim da objasnim. Upravo je moje dete prilikom mog priključenja online obuci stalo iznad mene i računara i reklo: Bravo, Ti si sada online osvešćena mama.

  • Šta rade virtuelne sekretarice?

    Hajde da još malo razjasnimo Danas sam prelistavajući pitanja u našoj grupi na Facebook-u …
  • PayPal kroz oko radnice banke

    Potrebno, a nedovoljno Novac u našim životima ima svoje mesto. Mene i moju generaciju su u…

2 Comments

  1. Zoka

    05/07/2017 at 6:51 pm

    Bravo drugarice,pa od tebe nisam mogla nista bolje ocekivati,samo napred 🙂

    • Vesna Beatovic

      20/07/2017 at 2:27 pm

      Hvala i Tebi sto mi verujes 🙂

Check Also

Šta rade virtuelne sekretarice?

Hajde da još malo razjasnimo Danas sam prelistavajući pitanja u našoj grupi na Facebook-u …